Oskoruša (sinonimi: Skorš, Oskorš, Skurš, Skruš, Skoruša) – latinskog imena (Sorbus domestica), kod nas je dosta rijetko drvo. U Hrvatskoj raste u šumama hrasta crnike, hrasta medunca i bijelog graba. Plodovi su sočni, jabučasti ili kruškoliki, do 3 cm dugački, žućkastozeleni do smeđkasti, posuti lenticelama, a s osunčane strane crvenkasti.Trpko su kiselkastog okusa, a tek nakon stajanja i prvih mrazova postaju smeđi, mekani, ukusni i slatki. Dozrijevaju u rujnu i listopadu, sadrže 5-6 sjemenki, koje su do 7 mm dugačke, široko jajaste, spljoštene, ušiljenog vrha, smeđe, više ili manje sjajne.
Tvrdi plodovi oskoruše su opori, gorki i kiseli. Tek poslije dužeg stajanja i prvih mrazeva, kad sagnjile, postaju mekani, ukusni i slatki. Plodovi se jedu sirovi, a mogu se i preraditi u marmelade i kompote. Upotrebljavaju se i kao dodatak kod proizvodnje jabukovače ili se prerade u rakiju od oskoruša. Oskoruše sadrže 11-14% šećera (znatno više fruktoze nego glukoze). U prezrelom voću ima i nešto alkohola i jabučne kiseline (0,6%), trijeslovina, dušičnih tvari i dosta celuloze. Od vitamina sadrže oko 8 mg% asorbinske kiseline i 2,5 mg% karotina. Plodove vrlo rado jedu srne i jeleni.
Tvrdi plodovi oskoruše su opori, gorki i kiseli. Tek poslije dužeg stajanja i prvih mrazeva, kad sagnjile, postaju mekani, ukusni i slatki. Plodovi se jedu sirovi, a mogu se i preraditi u marmelade i kompote. Upotrebljavaju se i kao dodatak kod proizvodnje jabukovače ili se prerade u rakiju od oskoruša. Oskoruše sadrže 11-14% šećera (znatno više fruktoze nego glukoze). U prezrelom voću ima i nešto alkohola i jabučne kiseline (0,6%), trijeslovina, dušičnih tvari i dosta celuloze. Od vitamina sadrže oko 8 mg% asorbinske kiseline i 2,5 mg% karotina. Plodove vrlo rado jedu srne i jeleni.
